Putevi vina u Toskani je priča koju ćemo otpočeti sa najvećim gradom italijanske pokranije Toskana.

Sijena (ital. Siena) je grad u središnjoj Italiji sa 54.188 stanovnika. Sijena je najveći grad i središte okruga Sijena u okviru italijanske pokrajine Toskana. Poznata kao grad sa veoma dobro očuvanim starim srednjovekovnim jezgrom i velikim kulturnim i umetničkim nasleđem, koje je sve skupa pod zaštitom UNESCOa.

Sijena (Siena)

Grad Sijena se nalazi  u centralnom delu Italije, 50 km svega južno od Firence, sedišta pokrajine. Grad se nalazi u klasičnom toskanskom predelu brda i bregova, danas zaštićenom kao kulturno dobro (tzv. „kulturni pejzaž“).Pored Sijene veći gradovi su: Firenza, Piza, Areco i dr. Oko grada pružaju se bezbrojni vinogradi.Toskana je savršena turistička destinacija za ljubitelje umetnosti koji pri tom vole da uživaju i u sporom ritmu countryside i vinskog turizma. Takoreći sjajno putovanje za hedoniste.

Vinogradi su uobičajni  pejzaž ove regije, gde god da krenete, sa obe strane puta prostiru se nepregledni vinogradi, tako da je odmah jasno zbog čega je Toskana jedna od najzanimljivijih vinskih regija na svetu. Osim jako duge istorije, koja seže još u doba Starog Rima, Toskana je čuvena i po nekoliko svetski priznatih vinskih oblasti – Chianti, Brunello di Montalcino i Vino Nobile di Montepulciano. Inače, više od 80% proizvodnje u Toskani čine crvena vina, po kojima je ona i postala slavna, a glavna sorta je sangiovese, koja se javlja u različitim lokalnim verzijama.

Istorija toskanskih vina

Toskana duguje zahvalnoj ovoj sorti vina, iako je asortiman izuzetno veliki (na primer, cabernet sauvignon je zasađen u Toskani pre više od 250 godina, ali je tek nedavno postao popularan u regionu i to prvenstveno zahvaljujući usponu supertoskanskih vina). Od međunarodnih sorti gaje se još i kaberne fran, šardone, merlo, pino noar, sovinjon blan i sira, a od lokalnih sorti najčešće su canaiolo, colorino, malvasia nera i mammolo. Što se tiče belih sorti najčešća je trebbiano, a slede malvasia, vermentino i vernaccia.

Čak iako ne  idete u Toskanu zbog božijeg napitka, krstareći putevima neminovno ćete naići na neku od vinarija. Ima ih mnoštvo, sa skromnom ili ozbiljnijom proizvodnjom, ali vizuelni doživljaj svake od njih navešće vas na pomisao da “nema lepše stvari nego biti vinar u Toskani“. Najčešće smeštene u nekoj stotinama godina staroj kamenoj kući, na kojoj drvene žaluzine proviruju kroz mnoštvo raznobojnih muškatli, zasigurno su mesta vredna posete, gde usput za razumnu sumu novca može kupiti autentični poklon iz Toskane – flašu dobrog vina. Šta god  odabrali za ručak, ne zaboravite da je  obavezna caša  vina kako bi užitak bio potpun.

Toskanska sela su prosto očaravajuća. Sa fasadama u pastelnim tonovima i muškatlama na prozorima divan su ambijent za odmor uz makijato u nekoj od lokalnih kafeterija. U tradicionalnim piljarama ovde se na jednom mestu mogu naći kvalitetne pršute, maslinova ulja, paste, sirevi i, naravno, mnoštvo lokalnih etiketa vina… U Toskani je, inače, vrlo razvijen agroturizam, pa je idealno vreme za posetu između sredine maja i sredine oktobra.

Za  kraj još malo o vinu…

Fenomen supertoskanskih vina nastao je sedamdesetih godina prošlog veka. Sam naziv supertoskanska ne znači da se radi o vinima super kvaliteta, već da su to vina proizvedena van Chianti zone, ili da su proizvedena mešanjem sorti (kaberne sovinjona, merloa, siraha, kaberne frana), što inače nije u skladu sa zahtevima za klasifikaciju DOC Chianti. Iako se ova vina razlikuju od proizvođača do proizvođača, ono što im je zajedničko jeste njihova visoka cena u odnosu na ostala u regiji. Najpoznatija supertoskanska vina, kao što su Sassiscaia i Solaia, mogu izazvati ljubitelje vina da potrošite i više od 200 dolara po flaši.

Vodič za pomoć pri izboru toskanskih vina

Italijanski klasifikacioni sistem ima četiri kategorije vina: dve potpadaju pod kategoriju kvaliteta EU – vino proizvedeno u određenom regionu (QWPSR) – i to su vina višeg kvaliteta, dok se vina lošijeg kvaliteta svrstavaju u dve kategorije stonog vina.

Stono vino

Vino da Tavola (VDT) – Oznaka obično ukazuje na to da je reč o osnovnom vinu, namenjenom za lokalnu, svakodnevnu potrošnju. Indicazione geografica tipica (IGT) – Označava vino nastalo u više specifičnih regiona u Italiji. Ova oznaka je nastala 1992. godine i odnosila se na vina koja su smatrana za kvalitetnija nego stona, ali koja ipak nisu u skladu sa strogim zakonima u određenoj regiji. Pre nego što je stvoren IGT, supertoskanska vina, kao što je Tignanello, bila su označena kao Vino da Tavola.

 

QWPSR vina

Denominazione di Origine Controllata (DOC)

Denominazione di Origine Controllata E Garantita (DOCG) I DOC i DOCG oznake odnose se na vina koja dolaze iz zona specifičnijih od onih u IGT kategoriji, a dozvoljene sorte grožđa preciznije su definisane. DOC sistem ustanovljen je 1963. godine, sa ciljem da se utvrdi način prepoznavanja kvaliteta proizvoda. Glavni kriterijum za selekciju između DOC i DOCG kategorija jeste prolaz na slepom testu za kvalitet, a radi potvrde strogih zakonskih zahteva. DOCG kategorizacija, između ostalog, ograničava proizvodnju grožđa po hektaru i minimum nivoa prirodnog alkohola.

Toskana, oslikana vinogradima, čempresima i maslinjacima, to je lepota nestvarnih pejzaža koji će vam urezati uspomene za ceo život, mitskih vinskih regiona i srednjevekovnih gradova. Upoznajte najživopisniju I slobodno možemo reći najlepšu regiju Italije-Toskanu, bogatu kulturnim, umetničkim, ali i kulinarskim kreacijama. Boravite u selima na brežuljcima Toskane, u usamjenim vilama, okruženim vinogradima i maslinjacima.

Posetite najbolje vinske kuće u srednjevekovnim zamkovima, ali i u bivšim manastirima ili na nekadašnjim feudalnim gazdinstvima.

Klikom na link, pogledajte o našim programima Putovanja u Toskanu